Ovaj dokumentarni film govori o svedocima masakra i masovnih ubistava Albanaca tokom 1998–1999. Kroz iskaze preživelih masakra u Abriju, Pokleku, Studimlju, Rezalu, Izbici, Ternju, Đakovici i Kruši, dokumentarni film pruža direktne dokaze o zločinima počinjenim tokom rata na Kosovu. Preživeli opisuju užas tog vremena, kako su uspeli pobeći i trenutke kada su izbliza svedočili pogubljenjima albanskih civila, svedočeći o patnji i gubicima koje su ovi masakri ostavili za sobom.
Ljeutrim Caraku je jedan od šest preživelih masakra u selu Poklek u Glogovcu, koji se dogodio 17. aprila 1999. godine. Priseća se tragičnih događaja tog dana i priča kako je uspeo preživeti jedan od najgorih masakra počinjenih nad albanskim civilima tokom rata.
Još jedan ozbiljan zločin dogodio se u noći 2. maja 1999. godine u selu Studime u Vučitrnu, gde su žrtve pogubljene iz neposredne blizine, uglavnom hicima u prsa i glavu. Te noći, tokom akcije policije, vojske i paravojnih snaga Miloševićevog režima, ubijene su 92 osobe. Šukri Gerdžaliu i Idriz Popova su svedoci ovog masakra i iznose svoja iskustva iz noći koja je ostavila ozbiljne posledice po porodice i zajednicu.
Masakr u selu Gornje Abri u Glogovcu dogodio se 26. septembra 1998. godine, kada je ubijeno i masakrirano 23 člana porodice Deljiu i 9 članova porodice Mulići. Imer Deljiu, kao svedok i preživeli ove tragedije, govori o zločinu počinjenom u Gornjem Abri i naglašava da je, uprkos njegovoj težini, on bio ignorisan od strane pravosudnih sistema.
Ismet Rukoli je preživeli iz masakra u Rezalu, u kojem je ubijeno 98 ljudi. U samo jednom danu, 5. aprila 1999. godine, ubijeno je oko 80 ljudi. Kroz svoje svedočenje, on se priseća događaja tog dana i posledica koje je ovaj masakr ostavio na porodice žrtava i stanovnike sela.
Dana 28. marta 1999. godine, u selu Izbica u Srbici, ubijeno je i masakrirano 147 albanskih civila, uključujući žene i decu u kolevkama. Miljazim Tači je preživeo ovaj zločin. On govori o tome kako je, zajedno sa 32 albanska muškarca, odvojen od ostatka gomile da bi bio odveden prema mestu pogubljenja u obližnjoj planinskoj padini. Samo trojica muškaraca iz te grupe su pobegla, a njegovo svedočenje ostaje jedan od najpotresnijih kazivanja o tom masakru.
Bekim Gaši iz sela Terrnje u opštini Suvareka svedočio je o ubistvu 46 ljudi, uključujući svoju majku i četiri sestre, koje se još uvek vode kao nestale. Kroz svoju priču, on donosi ne samo sećanje na masakr, već i stalnu bol porodica koje još uvek ne znaju sudbinu svojih najmilijih.
U dokumentarcu se pojavljuje i Vljora Ymeraga iz Đakovice, koja i dalje živi u iščekivanju jesti o svom nestalom suprugu. Njena priča odražava sudbinu mnogih porodica na Kosovu koje, čak i nakon završetka rata, nastavljaju tragati za istinom o svojim prisilno nestalim rođacima.
Mehmet Krasnići, preživjeli masakra u Krušama, govori o užasu iz noći 25. marta 1999. godine, kada su srpske snage ubile 113 muškaraca iz sela. Njegovo svedočenje dokumentuje jedan od najgorih zločina počinjenih tokom rata i podseća na duboke posledice koje je ovaj masakr imao na porodice žrtava i celu zajednicu.